Two beer or not two beer

Odluka – prvo pivo u Kanadi mora biti kanadsko pivo. Konobar nam preporučuje točeni lager Moosehead. 

Stiže pivo savršene zlatne boje u čaši oznojanoj, al za razliku od mene u pozitivnom smislu oznojanoj (inače, najtoplije leto od kad mnogi pamte, sa ludačkim procentom vlage koja vas čini da se stalno znoj sa vas sliva upravo kao sa pivske čaše), kreće taj prvi osvežavajući gutlja i...ništa! Bukvalno ništa! Pivo vodica! Sećate se koliko puta ste naručili točeno pivo na neproverenim mestima i kad srknete taj prvi guc ne bude vam ni dočega osim do pljuvanja gazde ili barmena ili koga god odgovornog za razvodnjeno pivo. E, takvo je bilo prvo kanadsko pivo. E, al sad ne znaš po kome da pljuješ! Da li je pivo gorzno ili i ovde uvaljuju loše pivo neiskusnima? Kao ljubitelju piva, ovo razočaranje je bio samo impuls za dodatno istraživanje. Nema predaje! Nemoguće je da živim u zemlji lošeg piva! Tako je naša šetnja upoznavanja komšiluka dobila drugu dimenziju, novu misiju – upoznajmo pivo novog nam staništa! Izguglana je sledeća tačka naše misije – kažu da je jedan od najboljih pabova u Torontu sa nebrojano vrsta točenih piva raznih proizvođača, od Evrope, preko Amerike do Kanade. Ajd’da vidimo! Platismo (debelo) razvonjeno losoglavo pivo i znojeći se, ovaj put što od piva, što od vlage, zaustavili smo se ispred tih vrata nade! 

Volo Bar je svojim ambijentom na prvi pogled obećavao – tipičan pivski ambijent u drvetu sa gomilom točilica za šankom. Bašta opet ne oduševljava mnogo, ali ogromna tabla, kao u školi, s tim što je po ovoj ispisana malo bolja materija od one školske, nudi piva od A do Z (zapamtite slovo pod kojim se vaše izabrano pivo nalazi, te ga naručite na šanku) raznih tipova – pšenično, IPA, Ale, Stout.

 Ima nade! Nije sve izgubljeno! Samo da bude dobro. Amsterdam Cruiser –American Golden Ale nije bilo dobro. Bilo je fantastično! Sa sve onom gorčinom koja na krajevima desni razvlači vaše lice u osmeh! Sledeće, Single Hop American IPA – Mosaic (ok, redosled mi nije bio baš logičan, izvinjavam se pivopijama) osvežavajuće, letnje, što vas tera da uzviknete juhu! Radost! Nakon toga se vratio i onaj osećaj opijenosti, što od alkohola, što od vrućine, što od gorčine koja nije od Alea, već od toga što pijete pivo bez svoje beogradske pivske ekipe. Osećaj opijenosti je pojačao i vetar što je počeo da ćarlija i suši prokletu vlagu, tiho šapćući na uvo da će sve biti dobro. I da je odluka two beer or not two beer bila zaista velika hrabrost. Živeli!

Od stana do piva

Kanadsko prebivalište gospođice Pi-i-ti-ar-ov-vi je Balliol Street. E, sad, imamo jezički problem broj 2! Lako je nama ekspertima spelovati novu adresu, al kako se ona izgovara? Jedni kažu Beliol, drugi Belajla, treći Bejlio…pa sad ti budi pametan! I kome verovati? Menadžeru zgrade? Rođenoj toronćanki (ili kako se god stanovnica Toronta zvala)? Kako da znam, bre, gde živim? Šta ako se izgubim? Veliki je ovo grad. Pliz, mistr kebdrajver, sad ću da vam spelujem gde da me vozite! Eto, kad nećete da pišete normalno!

Stan nam je na 20. spratu u širem centru grada.  Pogled prelep, terasa ogromna, na vrhu zgrade bazen i sauna. Lepo je novo prebivalište. Ima i prodavnica odmah iza ćoška! Idealno! A kažu da ti je potreban auto za sve, daleko je, ništa ne možeš peške. Nemaju pojma! Treći dan, nakon blagog izlaženja iz spavamisenespavamise posledica vremenske razlike, bio je idealan za šetnju do centra i upoznavanje šireg komšiluka. Spuštali smo se ulicom Young ka jugu - puno kafića, prodavnica, restorana, živo i lepo. Prolazeći pored jednog mesta, učinilo nam se da je idealno za prvo pivo u Kanadi. Veliki pab sa lepom baštom. Ok, lepa bašta – šta to znači u novom životu. Nemojte očekivati lep ambijent beogradskih bašta u kojima sedite u stilizovanim udobnim stolicama izrađenim od kvalitetnih materijala. Lepa bašta ovde znači da je prostrana i da nije prljava. Bašte kafića su većinom sklepane od najjeftinijih stolova i stolica, čast par izuzetaka, sto se obično ljulja jer je od onog srebrnog metala što se prodaje u Maxiju za 900 dinara, stoilce se takođe ljuškaju, valjda da bi uhvatile ritam stola, napravljene od istog materijala. Jeste, drugačije je. Sve ima svoj šarm, različitost i jeste lepota ove zemlje i ne tražimo dlaku u jajetu iliti beogradsku baštu u Torontu. Nego, vratimo se pivu. 

Can you spell it, please?

Važna stvar prilikom iseljenja u Kanadu je da zapamtiš svoju novu titulu: new landed immigrant. Da, to sam ja, novi imigrant! I prvih mesec dana u svom novom životu ta titula je nešto što izgovaraš odmah posle svog imena. Dobro, tačnije nakon spelovanja svog imena! E, vidiš, to za spelovanje u uputstvima tipa šta raditi kad stupiš na tlo nema. Prevideli ljudi! Ili smatraju da je to normalno. A nama, vukovcima, u tom prvom njulendidimigrantskom trenutku života, prođe kroz glavu onaj osećaj nebuloze iz prvog susreta sa jezikom svog novog stanovišta: ej-bi-si-di-i-ef-džiiiiii i pitanje – a šta će mi ovo u životu! E, pa, nakon tridesetikusur godina, shvatiš! Uveriš se u kvalitet svog školovanja i da su bili u pravu svi oni što kažu da je naš školski sistem keva za ove na zapadu! Aj nek’ oni meni sriču svoje ime po našem! Ha! I tako, zahvaljujući mojoj teacher iz osnovne, kao zapeta puška finom mladiću na useljenjičkom pultu, nakon 12 sati leta, minimum 36 sati nespavanja, komešanja da-ne pitalica u mozgu, suzdržavanja suza i knedle u grlu i preispitivanja svoje odluke, lepo, u stavu mirno, kao pesmicu otpevaš svoje ime – ej-en-ej pi-i-ti-ar-ou-vi! On te fino pohvali, zahvali ti se i kaže Welcome to Canada! A ti, sa onim istim osmehom na licu koji si imao kad si dobio peticu iz tog besmislenog spelovanja, ponosno uzmeš sve brošure koje si dobio kao mape za njulendidimigrantsko snalaženje i kreneš ka izlazu. Ili ka ulazu? E, sad, to nas nisu u školi naučili. To ti je stav ličnog odosa prema situaciji. Sve u svemu:

Velkam tu Kenda, Ej-en-ej Pi-i-ti-ar-ou-vi!