Ma nek` ste vi meni živi i zdravi!

I dok smo i mi i vi strpljivo čekali, evo šta se danas munjevitom brzinom desilo.

Dobre vesti dolaze telefonskim pozivom od strane vesele menadžerke iz Beja s kojom je Ugi razgovarao pre skoro mesec  dana – da li ste još uvek raspoloženi da radite sa nama? Jok, ti si! Posle 30 dana čekanja i razvlačenja u roku od samo 3 sata potpisan je ugovor i Ugi je dobio prvi kanadski posao! Radiće u parfimeriji gde, kao što je i sam priželjkivao, sve miriše! Uslovi sasvim dobri za prvi posao i za pokrivanje troškova života oboje nas. Jupi! Ostvaruje mi se san da budem (očajna) domaćica! Samo još da se preselimo u neko predgrađe. Naravno da je to samo šala, jer ipak nam je potrebna još jedna, bar mala plata da živimo za početak opušteno. Svakako divne vesti!

I dok smo se nalazili sa drugarima i mojom sestrom i zetom da odemo na slavljeničku kafu, stigao je i meni odgovor sa fakulteta. Ovaj put vesti dolaze putem mejla. Sve oči su uprte u mene dok čitam mejl, a onda je usledio zvuk razočarenja iz američkih serija: oooooooou! Otkazuju konkurs za predavača i popunjavaju mesto osobljem sa fakulteta. U trenutku mi je bilo žao, ali kratko je to trajalo. Mislim da je moj surovo realni blizanac preuzeo primat i pripremio onog ludo optimističnog blizanca na loše vesti. A i hajde, bogati, pa ipak nije ovo film! Zar ste pomislili da će jedan njulendedimigrant odmah uleteti s aerodroma pravo na fakultet? E, ja jesam... U stvari, onaj ludi optimistični filmski happyend blizanac jeste. Sva sreća pa imam ovog surovo realnog u rezervi.  Svi su se u trenutku rastužili, jer su i oni blesavi romantičari, pa su već režirali da je danas taj dan kad se sve dobro skockalo, postoje one neverovatne priče, ovo će biti jedna od njih! Ali: ooooooou!

Svakako nas druga vest nije sprečila da budemo dobro raspoloženi zbog prve. I dok sam sedela u divnom društvu Dušana, Dragutina, Uglješe, sestre i zeta, shvatila sam da ne treba da budem tužna zbog posla koji nisam dobila. U međuvremenu sam dobila nešto bolje. Nove prijatelje koji su uz nas da nam pomognu i podrže nas kao da se znamo sto godina! I da se raduju sa nama, kao i da uzdahnu to filmsko oooooou! A to je mnogo važnije od bilo kojeg (ne)dobijenog posla! Ili tako bar misli onaj ludi optimistični blizanac. Onaj realistični, neka iskulira malo.

I kao što bi moj mudri otac rekao: Naše će da dođe!

I kao što bi moja pokojna majka, čiji smo rođendan danas obeležili, rekla: Ma, nek` ste vi meni živi i zdravi! :)